Šta podrazumeva period adaptacije na vrtić
Polazak u predškolsku ustanovu predstavlja uglavnom prvo odvajanje deteta od roditelja na duže vreme, prvenstveno od majke, i novu životnu situaciju na koju dete treba da se prilagodi. Ovo je stresna situacija i za roditelje i za dete, jer je ispunjena strahom od odvajanja i naporima da se dete prilagodi novonastaloj situaciji. Dete nema potrebu da sigurnost porodičnog okruženja menja za nešto novo i nepoznato, pa najveći broj dece burno reaguje zbog razdvajanja…
Odvojena od porodice, deca stupaju u jednu novu i nepoznatu sredinu u kojoj važe drugačija pravila i u kojoj se sprovodi ritam života na koji nisu navikla. Dok su u porodici imala privilegovan položaj, u kolektivu je situacija drugačija – dete mora da deli pažnju vaspitača, prostor, igračke i mnogo čega drugog. Medicinske sestre-vaspitači u jaslama i vaspitači u vrtićima su stručno osposobljeni da razumeju dete i da mu pomognu.
Na osnovu napred navedenog, period adaptacije podrazumeva vreme koje je detetu potrebno da se navikne i prihvati novu sredinu koja obuhvata novo okruženje, nove osobe, decu, prostor i dnevni režim koji ima drugačiji ritam. Kako će proteći period adaptacije, s kojim manifestacijama i koliko će trajati, zavisi od karakteristika ličnosti deteta, uzrasta deteta, stepena njegovog razvoja, stanja detetovog zdravlja i porodičnoe atmosfere u kojoj dete živi.
Izostanci, u periodu adaptacije, mogu produžiti vreme prilagođavanja, pa je preporuka da se adaptacija ne prekida. Na ovaj način se detetu šalje poruka da, ako dovoljno plače i “pravi scene”, ne mora u vrtić. Iskustva pokazuju da je ponovna adaptacija uglavnom mnogo teža nego prvi put, da traje duže, a da deca više pate.
Odnos roditelj – vaspitač
Veoma bitan faktor kako u adaptaciji tako i u nastavku boravka jeste odnos roditelj-vaspitač. Retko koji roditelj će ostati ravnodušan prema svom mališanu koji neutešno plače i jako ga grli. Ali roditelj svojom reakcijom mora da pokaže detetu da ga ostavlja u sigurne ruke i to tako što odlučno svoje dete predaje vaspitaču bez nepotrebnog zadržavanja i ispitivanja vaspitača jer to pokazuje detetu da ste i vi kao roditelj nesigurni, što dodatno uliva strah kod vašeg deteta.
Ključ uspeha u održavanju dobre komunikacije roditelja i vrtića je u stalnoj i otvorenoj komunikaciji
Reakcije deteta u periodu adaptacije
Tokom perioda adaptacije može se očekivati odbijanje hrane ili prejedanje, odbijanje spavanja, često buđenje, probavne smetnje, česte prehlade, ali i plač, agresivno ponašanje ili povlačenje.
Jedna od mogućih reakcija koja se sreće u slučajevima teže adaptacije je tzv. regresija, što znači da su se kod deteta pojavili oblici ponašanja karakteristični za neku od prethodnih faza u razvoju npr. sisanje prsta, mokrenje u krevet, tepanje. Sva ta ponašanja su uobičajena u periodu adaptacije i ona će postepeno slabiti i nestajati brzinom kojom se dete prilagođava novoj sredini.
Adaptacija nije završena kada dete prestane da plače, već kada sa zadovoljstvom dolazi u kolektiv i kada počne spontano i slobodno da izražava svoje emocije, misli i sposobnosti.
Kako odrasli mogu pomoći detetu da se što brže/bezbolnije prilagodi kolektivu
Jedan od zadataka ustanove je da pomogne deci i roditeljima koji prvi put dolaze u nju da prevaziđu početne teškoće. Iskustva u radu su pokazala da se adaptacija može olakšati i njeno trajanje skratiti primenom odgovarajućih postupaka: prethodnim upoznavanjem sa detetom, individualnim pristupom, fleksibilnim vremenom za prijem dece i postepenim produžavanjem boravka u kolektivu shodno detetovim mogućnostima.
Radi brže adaptacije, roditeljima se može savetovati sledeće:
- da kod kuće razgovaraju o vrtiću i ponekad do njega prošetaju sa detetom pre nego što ga upišu,
- da se prethodno raspitaju o ritmu življenja u vrtiću i postepeno sa njim usklade i kućni režim (obroci, spavanje, boravak na otvorenom…),
- da upoznaju vaspitače / medicinske sestre sa osobenostima i navikama svog deteta,
- da planiraju, ukoliko je to moguće, odsustvo sa posla dok je dete na adaptaciji, odnosno, da slobodno vreme, u ovom peridu, provode sa detetom u igrama i aktivnostima koje voli,
da redovno dovode dete u vrtić i sarađuju sa vaspitačima,
- da dopuste detetu da ponese svoju omiljenu igračku u vrtić,
- da pokažu puno razumevanje za detetova osećanja i reakcije u ovom periodu uz uveravanje da ga vole i kad ono odbija ostanak u kolektivu,
- da kroz igru od svog deteta dobiju informacije ( o drugoj deci, o igračkama, o vaspitačima,) kako bi podstakli interesovanje za sadržaje u vrtiću. Do ovih informacija je najbolje doći kroz igru umesto insistiranja da dete o tome priča.
- da rastanke u vrtiću učine kratkim, jer dugi rastanci govore o njihovim strahovima i neodlučnosti,
- da ne beže od deteta već da se uvek pozdrave i iskreno kažu kada će se vratiti,
- da budu tačni kada dolaze po dete i da uvek održe svoju reč
Naposletku, važno je podvući da, dolaskom deteta u kolektiv, roditelji dobijaju partnere u vaspitanju svoje dece. Ključ uspešnosti nalazi se u stalnoj i otvorenoj uzajamnoj komunikaciji roditelja i vrtića.