Шта подразумева период адаптације на вртић


   Полазак у предшколску установу представља углавном прво одвајање детета од родитеља на дуже време, првенствено од мајке, и нову животну ситуацију на коју дете треба да се прилагоди. Ово је стресна ситуација и за родитеље и за дете, јер је испуњена страхом од одвајања и напорима да се дете прилагоди новонасталој ситуацији. Дете нема потребу да сигурност породичног окружења мења за нешто ново и непознато, па највећи број деце бурно реагује због раздвајања..


   Одвојена од породице, деца ступају у једну нову и непознату средину у којој важе другачија правила и у којој се спроводи ритам живота на који нису навикла. Док су у породици имала привилегован положај, у колективу је ситуација другачија – дете мора да дели пажњу васпитача, простор, играчке и много чега другог.  Медицинске сестре-васпитачи у јаслама и васпитачи у вртићима су стручно оспособљени да разумеју дете и да му помогну.


   На основу напред наведеног, период адаптације подразумева време које је детету потребно да се навикне и прихвати нову средину која обухвата ново окружење, нове особе, децу, простор и дневни режим који има другачији ритам. Како ће протећи период адаптације, с којим манифестацијама и колико ће трајати, зависи од карактеристика личности детета, узраста детета, степена његовог развоја, стања дететовог здравља и породичное атмосфере у којој дете живи.


   Изостанци, у периоду адаптације, могу продужити време прилагођавања, па је препорука да се адаптација не прекида. На овај начин се детету шаље порука да, ако довољно плаче и “прави сцене”, не мора у вртић. Искуства показују да је поновна адаптација  углавном много   тежа него први пут, да траје дуже, а да деца више пате.


Однос родитељ- васпитач


  Веома битан фактор како у адаптацији тако и у наставку боравка јесте однос родитељ-васпитач. Ретко који родитељ ће остати равнодушан према свом малишану који неутешно плаче и јако га грли. Али родитељ својом реакцијом мора да покаже детету да га оставља у сигурне руке и то тако што одлучно своје дете предаје васпитачу без непотребног задржавања и испитивања васпитача јер то показује детету да сте и ви као родитељ несигурни, што додатно улива страх код вашег детета.


   Кључ успеха у одржавању добре комуникације родитеља и вртића је у сталној и отвореној комуникацији


Реакције детета у периоду адаптације


   Током периода адаптације може се очекивати одбијање хране или преједање, одбијање спавања, често буђење, пробавне сметње, честе прехладе, али и плач, агресивно понашање или повлачење.


   Једна од могућих реакција која се среће у случајевима теже адаптације је тзв. регресија, што значи да су се код детета појавили облици понашања карактеристични за неку од претходних фаза у развоју нпр. сисање прста, мокрење у кревет, тепање. Сва та понашања су уобичајена у периоду адаптације и она ће постепено слабити и нестајати брзином којом се дете прилагођава новој средини.


   Адаптација није завршена када дете престане да плаче, већ када са задовољством долази у колектив и када почне спонтано и слободно да изражава своје емоције, мисли и способности.


   Како одрасли могу помоћи детету да се што брже/безболније прилагоди колективу


   Један од задатака установе је да помогне деци и родитељима који први пут долазе у њу да превазиђу почетне тешкоће. Искуства у раду су показала да се адаптација може олакшати и њено трајање скратити применом одговарајућих поступака: претходним упознавањем са дететом, индивидуалним приступом, флексибилним временом за пријем деце и постепеним продужавањем боравка у колективу сходно дететовим могућностима.


   Ради брже адаптације, родитељима се може саветовати следеће:


  • да код куће разговарају о вртићу и понекад до њега прошетају са дететом пре него што га упишу,

  • да се претходно распитају о ритму живљења у вртићу и постепено са њим ускладе и кућни режим (оброци, спавање, боравак на отвореном...),

  • да упознају васпитаче / медицинске сестре са особеностима и навикама свог детета,

  • да планирају, уколико је то могуће, одсуство са посла док је дете на адаптацији, односно, да слободно време, у овом периду, проводе са дететом у играма и активностима које воли,


да редовно доводе дете у вртић и сарађују са васпитачима,


  • да допусте детету да понесе своју омиљену играчку у вртић,

  • да покажу пуно разумевање за дететова осећања и реакције у овом периоду уз уверавање да га воле и кад оно одбија останак у колективу,

  • да кроз игру од свог детета добију информације ( о другој деци, о играчкама, о васпитачима,) како би подстакли интересовање за садржаје у вртићу. До ових информација је најбоље доћи кроз игру уместо инсистирања да дете о томе прича.

  • да растанке у вртићу учине кратким, јер дуги растанци говоре о њиховим страховима и неодлучности,

  • да не беже од детета већ да се увек поздраве и искрено кажу када ће се вратити,

  • да буду тачни када долазе по дете и да увек одрже своју реч

 
Напослетку, важно је подвући да, доласком детета у колектив, родитељи добијају партнере у васпитању своје деце. Кључ успешности налази се у сталној и отвореној узајамној комуникацији родитеља и вртића.

Контакт подаци

Адреса: Капларова 6,

Званични меил установе: 
pubajkaknjazevac@gmail.com

Вртић „ Црвенкапа“

019 731-425

Вртић „ Наша радост“

019 732- 998

Вртић „ Снежана“

019 733 - 114

Вртић „ Колибри“ Минићево

019 769- 412

Стручни сарадник Психолог:

+381 64 8856 623

Стручни сарадник Педагог: 

+381 64 8856 611

Директор ПУ Бајка: Тијана Стојановић

тел/факс: 019/731-408, 731-425 централа 22,

+381 69/2112182

Помоћник директора: Драган Ђорђевић

тел: 019/731-425,

+381 64/8856616;

Рачуноводство:

тел: 019/731-425

Шеф рачуноводства: Звездан Миленковић,

Благајник: Марин Пујић,

Контиста: Драгана Мишић

Правна служба: Алекса Јовчић

 

Психолог: Невена Ранђеловић

Педагог: Јасмина Крстић

 

Колективни уговор

Правилник о набавкама 

План јавних набавки 

План јавних набавки са изменама 

План јавних набавки са изменама 10-2022 

План јавних набавки 01-2023 

Пријава преко портала еУправа

Пријава преко портала еУправа